68%  dodaj dogadjaj izmenite dogadjaj POSALJITE VEST reklamirajte se kontaktirajte nas  english srpski

Štampa

Sv. Nikolaj - Sveti Nikola - Nikoljdan

Posted in PRAVOSLAVNI KALENDAR

PravoslavniKalendarr

razdvajac

Kada je slava Sveti Nikola - Sveti Nikolaj - Nikoljdan? - Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan.

 

---------------------------------------------------------------------------

Datum: 19. decembar

SvNikola

 

 

Krsna slava 

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan.

Slava je praznik "male crkve", osnovne hrišćanske ćelije, porodice, pa svaka, pa i najmanja porodica treba da slavi Slavu. Čim se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovu kad se oženi, dužan je da proslavlja svog svetitelja, bez obzira što ga i otac i majka slave u starom domu. 

Pogrešno je shvatanje da otac treba da "preda" sinu Slavu, ili da sin počinje da slavi tek po smrti očevoj, kao i običaj da Slavu nasleđuje samo najstariji sin. 

Sin je dužan, u znak poštovanja roditelja, da tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalno proslavljanje Krsnog imena, otpočne sa znanjem i blagoslovom oca i majke. Slaveći Slavu, mi vršimo spomen na svetitelja koji je zaštitnik naše porodice i naš zastupnik pred Gospodom. U isto vreme mi se molitveno sećamo svih naših predaka koji su proslavljali tog istog svetitelja i slavili Slavu toga dana. To je suština i dubinski smisao srpske Slave. 

Pošto Hrišćani dele i radost i tugu sa svojim bližnjima, prirodno je da se i Slava proslavlja u krugu porodice i prijatelja. Zato se za Slavu spremaju svečanija i raznovrsna jela, sprema se kuća i u domu vlada praznična atmosfera. Krsnu Slavu ne treba svesti samo na dobar ručak ili večeru, povod da se vidimo sa prijateljima i rođacima, ili prekomerno najedanje i opijanje. 

To, onda i nije Slava. Neke Slave padaju u vreme postova (Sveti Nikola, Ivanjdan, Sveti Alimpije) i tada će se domaćin (a naročito domaćica!) postarati da goste posluži isključivo posnom hranom, pri čemu je dozvoljena upotreba ribe i ulja. Isto važi i za Slave koje padaju van postova, ali u posne dane - sredu ili petak. I u ovom slučaju se strogo poštuju pravila koje nam je Crkva naložila - poslužuju se svečanija, ali posna jela. Bogu nije ugodno, a nama nije na duhovnu korist i spasenje da u dan svoga Krsnog imena mrsimo i služimo mrsnu hranu, ako je Sveta Crkva odredila taj dan kao postan.

 Još jedan lep stari običaj vezan za Slavu koji se ponegde još zadržao je i takozvano "dvorenje slave". Radi se o tome da domaćin i ukućani koji toga dana proslavljaju svoje Krsno ime uopšte ne sedaju, u znak poštovanja prema svome Svetitelju, već poslužuju goste i sa njima razgovaraju stojeći. 

Ovde se može povući još jedna paralela između porodice i crkve: Pravoslavni Hrišćani stoje u crkvi na molitvi, a pošto je porodica mala crkva, to njeni članovi molitveno stoje pred Bogom na dan svoje Slave. Ovaj običaj nam još govori koliko su naši stari poštovali svoga Svetitelja i sa kakvim se strahopoštovanjem odnosili prema Bogu.

 

Na svečano postavljenom stolu okrenutom ikoni, uoči dolaska sveštenika, treba da se nalazi: sveća na čiraku, slavski kolač, koljivo (žito), čaša crnog vina, kadionica sa tamjanom, šibica, kao i spisak članova porodice radi pominjanja u molitvi.

Za slavljenje Slave nephodno je imati sledeće:

Nekoliko dana pre Slave, domaćin treba da pozove sveštenika da mu u domu osveti Slavsku Vodicu. 

Za Osvećenje Vodice treba pripremiti:         
        - činiju sa čistom vodom 
        - bosiljak 
        - tamjan 
        - kadionicu 
        - sveću 
        - spisak živih članova porodice
        - spisak umrlih članova porodice

Osvećenje vodice se obavlja na istočnom zidu sobe pred slavskim ikonama, a ispred ikone je upaljeno kandilo. Činu osvećenja vodice treba da prisustvuju svi članovi porodice koji su se tog trenutka zatekli u kući. Osvećenje vodice je vrlo važan čin, jer se kroz vodo-osvećenje silaskom Duha Svetog, osvećuje porodični dom kao i svi njegovi članovi. Osvećena vodica se čuva kako bi s njom domaćica zamesila Slavski Kolač.

Na svečano postavljenom stolu 
Slavski kolač predstavlja žrtvubragodarnosti Bogu što smo kroz Isusa Hrista i Njegovo stradanje spaseni od propasti koja bi nas stigla zbog naših grehova.

Krstobrazno lomljenje slavskog kolača predstavlja stradanje Hristovo radi nas. Prelivanje prelomljenog kolača vinom (koje simbolično predstavlja krv Isusovu) znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od svojih grehova.

Slavski kolač

  Za Krsno ime svaka kuća priprema slavski kolač. To je
  naročiti hleb od  pšeničnog brašna zamešen s kvascem 
  i bogojavljenskom vodicom (voda osvećena u crkvi na 
  Bogojavljanje)ili onom koju je sveštenik osveštao 
  
uoči slave. 
Kolač se okolo opaše jednim vencem od testa,  kao pojasom; po gornjoj kori prekrste mu se dva kaiša od 
testa i u njih se otisnu četiri liturgijska pečata sa grčkom skraćenicom IS-HS NI-KA, što znači - Isus Hristos pobeđuje. Na ovoj kori mogu se staviti još neki ukrasi-figure, kao golub, simbol Svetoga Duha, klas pšenice, i grožđe. 

Slavski kolač se po pravilu ne seče nego samo lomi. Kolač se okreće "naoposun", po suncu, od leve (u narodu negativne) prema desnoj (u narodu pozitivnoj) strani. To se čini radi domaćeg napretka. Istovremeno se kolač podiže u vis sa željom da se usevi podignu prema suncu i da zrelim plodom olakšaju život zajednice.

 

Slavska sveća pokazuje da su svečar i njegova porodica sinovi Svetlosti a ne mraka. Kao što svetlost sveće razgoni mrak tako i svetlost Hristova razgoni tamu.
Slavska sveća je simbol želje i težnje svečara
- da upozna Svetlost života -  Gospoda Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista,
- da svetlost Božija prosveti razum njihov, osvetli i osnaži vrline u njima i uputi uh da vreme na zemlji provedu u besprekornom hrišćanskom životu i 
- da hrišćanska ljubav zaplamti u 
  njihovim dušama, kao što plamti i plamen njihova slavske sveće!

Slavska sveća


Sveća treba da bude od čistog pčelinjeg voska. Krsnu sveću valja da zapali domaćin kad dođe sveštenik da mu reže kolač ili kad prerezan kolač donese iz crkve. Sveća obično gori ceo dan.   

Slavska sveća označava žrtvu, najčistiju i najneviniju, kao što pčele prave med, skupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisnih cvetova. Tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca 
i mirisne, neukaljane duše.
 

Slavskom svećom se izražava svečanost praznika 
i radost domaćih.  


Slavsko žito - Koljivo 

Pšenično zrno je simvol smrti i vaskrsenja, simvol večnog života: zrno bačeno u zemlju proklija i raspada se, ali iz njega nikne klas koji donosi mnogo više zrna. Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove i u čast svetitelja koga slavimo, kao i za spomen na naše pretke koji su u veri živeli i koji su za veru dali svoje živote.Žito se kuva uoči Slave. 

Kad se žito skuva, voda se odlije, a žito ispere i prosuši. Posle se melje i sladi šećerom i to označava blaženi i slatki nebeski život pravednih hrišćana posle smrti, koji su svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili. 

Koljivom se služe svi ukućani po starešinstvu odmah posle osvećenja, kao i gosti koji toga dana dolaze u kuću. Pre posluženja žitom treba se prekrstiti i to se uvek činiti stojeći, opet u znak poštovanja prema Svetitelju. 

Kako je koljivo ustanovljeno

Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove i u spomen svetitelja koga slavimo, kao i za uspomenu na one naše pretke koji su u veri živeli i na one koji su za veru dali svoje živote. Ovu činjenicu potvrđuje i molitva koja se čita prilikom blagosiljanja koljiva:  ... Ti sam, svedobri Care blagoslovi i semenje ovo sa raznim plodovima, i osveti verne koji budu jeli od njega, jer sluge Tvoje prinesoše ovo Tebi u slavu Tvoju i u čast Svetoga (ime sveca) i u spomen onih koji preminuše u blagočestivoj veri.

Car Julijan, zvani Apostat (otpadnik), beše primio Hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car, odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progonitelj Hrišćana. Znajući da Hrišćani poste Veliki post, a naročito prvu nedelju ovoga da bi se pričestili, hteo je da naruši propise Hrišćanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da sve što se na tržnici nalazi za jelo poprska krvlju žrtava koje se prinose idolima, kako bi se Hrišćani oskrnavili. 

Ali, Sveti Tihon, preko patrijarha carigradskog, Evdoksija, javi Hrišćanima da ništa ne kupuju na tržnici za jelo, već da kuvaju koljivo - pšenicu sa medom - i to jedu. Oni tako i učine - celu prvu nedelju Velikog posta jeli su samo koljivo. Docnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju krsnog imena - slave. Pšenično zrno je simbol smrti i vaskrsenja: zrno bačeno u zemlju proklija i raspadne se - umire, ali iz njega niče klas koji donosi mnogo više zrna. 

Koljivo se o slavi ne sprema za pokoj duše svetitelja koji se slavi, kao što neki pogrešno misle. Jer svi svetitelji su živi u Gospodu i nalaze se pred Njim kao naši zastupnici i molitvenici, a žito se sprema isključivo u njihovu čast, a nikako za pokoj duše. Zato se slavsko koljivo obavezno sprema za sve slavske dane, pa i za Svetog Arhangela Mihaila, Svetog Iliju, kao i za Bogorodičine i Hristove praznike. 

Vino 

O Krsnom imenu vino je potrebno da sveštenik njime prelije kolač i koljivo, a ono što ostane u čaši ili flaši domaćin po običaju popije.
Vino je supstitucija za beskrvnu žrtvu. Ono služi za prelivanje koljiva i kolača. Upotreba vina u gozbi na krsnom imenu pripada magiji koja dočarava izobilje. "Kolač se preliva vinom a dom mirom, životom, zdravljem, dobrom."

Ulje 

Ulje je potrebno da se upali kandilo u kući pred ikonom. 
 
Tamjan

U svakoj Pravoslavnoj srpskoj kući može se naći grumičak tamjana u svako doba, po rečima jednog istoričara, "jer se Srbi svakad najpre kade, kad se god kućanski mole Bogu", a za Krsno ime i najsiromašniji svećar kupi ga makar i najmanje.
Tamjan se zapali i gori u blaženom dimu koji se penje prema božanstvu da ga umilostivi i odobrovolji.
 
Ikona

Slavska ikona sa kandilom postavlja se, ako je moguće, na istočnoj strani zida najuglednije prostorije u kući. Vladika Nikolaj kaže da -"mi ne obožavamo ništa i nikoga osim Presvete Trojice u Jedinici JEDNOGA BOGA. Ali mi poštujemo svetitelje, kao najbolju decu Božju i sledbenike Hristove, i njihovim likovima ukazujemo posebno poštovanje". 
Po pravilu svaka ikona trebalo bi da je prethodno osvećena u crkvi, gde to sveštenik obavi u oltaru, "Osvećene ikone su kanali moćne Božje blagodati koja leči, preporađa, prosvećuje, ohrabruje i opominje. Gospod Bog toliko ljubi svoje svetitelje i mučenike kao najbliži krug svoje porodice, da daje čak moć i njihovim likovima kada se poštuju i njihovim imenima kada se prizivaju". 

Zdravica
 

Veoma značajan element slavskog ceremonijala je ustajanje u slavu, dizanje i napijanje zdravica. To je, po opštem shvatanju, kao i prekada, najsvećaniji čin. Ustajanjem u slavu se izražava prvobitno poštovanje sunca jer se svi učesnici obreda okreću prema istoku. Dalje, ustajanje u slavu, sem izuzetaka, obavlja se pre podne, dok sunce, odnosno dan, napreduje. Ako se ovome doda okretanje krsnog kolaca "naoposun" to jest za suncem, onda se krsno ime s razlogom može povezati sa kultom sunca, čega inače nema u kultu pokojnika. 

Veliku građu o Slavi u narodu sabrao je Vuk Karadžić i on je to činio u vreme kada su mnogi naši običaji, pa i slavski, bili vrlo sveži. Najbolji pokazatelj za to su zdravice koje se izgovaraju u određenom trenutku. Na primer, u zdravici se kaže: "U čije se zdravlje vino pilo, sve mu zdravo i veselo bilo, rodilo mu i žito i vino, ponajviše pšenica belica i u kući sve muška dečica". Gost se, prilikom ulaska u kuću, u pozdravu obraća domaćinu rečima: "Slavio ga (krsno ime) mnogo ljeta u zdravlju i veselju". 

Ta želja se izražava i u drugim zdravicama u kojima se na Slavi ne oskudeva: "Ko je proslavljao ove godine, proslavljao je i do godine, punu i čestitu, sretnu i bogatu, mnogo ljeta, a sve za njegova života, on i njegova deca"... 

Na Kosovu, na primer, gosti ispijaju po jednu veliku čašu za zdravlje domaćinovo i svih njegovih ukućana, a isto tako za plodnost (berićet) i napredak svake vrste. Gost kaže: "Ovu kalenicu ćemo da pijemo za domaćinovo zdravlje. Bog neka da njemu i njegovim sinovima, cerkama, snahama, unucima, unukama i svemu porodu njegovom zdravlje i sreću ... svaki berićet u polju i domu, da su mu puni ambari sa žitom, guvna sa slamom i senom, torista sa ovcama i govedima, kravama i kobilama, bivolicama i volovima, tejacima i ždrebicima ..."

Slično ovome i u Slavoniji je svaka kuća imala svoga patrona kome se gosti i ukućani mole, zajedno sa kumovima i prijateljima, za ekonomski napredak kuće i za zdravlje ukućana. U ovom ceremonijalu ima i druge narodne simbolike. Koljivo se na primer u nekim krajevima uzima sa obe ruke da bi Gospod oberučke davao zdravlje i napredak u kući i domaćoj čeljadi. Zdravice se inaće menjaju unakrst "da bi godina ukrstila sa rodom i berićetom". 

Zanimljiva je i jedna zdravica iz Metohije koja glasi: "Neka se preliju bačve sa vinom, domovi sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom". Pošto se malo otpije, u istu času dolivaju još vina "da mlađi rastu", pa se zdravica produži: "Ovako za omlađije, neka Bog omladi u domu, u toru i na svakom mestu, neka Bog mladež izvede na dobar put, te neka budu bolji od njihovih starijih".

Slavi i zemlja 

Slava je strogo domaći kult. U narodu se smatra, a to ima svoje mesto i u narodnim pesmama, "ko krsno ime slavi onome i pomaže". U severoistočnoj Srbiji zajedno sa porodicom i kućom slavi i zemlja.

Njoj se preko plodova i zdravica obraća kao živom biću. Ona slavi jer je ona stalna a sve drugo je prolazno. "Iz zemlje je sve poteklo i u nju se sve vraća" kaže se u narodu, prema tome slava je običaj i obred koji je imao veliki integracioni značaj u razvoju srpskog naroda, čuvanje njegove etničke svesti i drugih obeležja koja ga povezuju u određenu celinu, u posebnu etničku, istorijsku i društvenu zajednicu. U tome je zapravo i najveći značaj krsne slave za srpsku etničku zajednicu.

 

 

 

Pravoslavni verski kalendar 2013 |  Pravoslavni verski kalendar 2012 |  Pravoslavni verski kalendar 2011

Izvor: novine.ca

Pravoslavni kalendar 2015 |   Pravoslavni kalendar 2013 |  Pravoslavni kalendar 2014 |  Pravoslavni kalendar 2012

razdvajacdonji

blank-blue-button

Info:
- Postoji mogucnost da su se informacije promenile u skladu sa vremenom objavljivanja ovog članka.

Informacije u ovom članku nisu tačne ili želite da izmenite članak? 

Nemate mogucnost postavljanja komentara

Slicno

Napisano 18/12/2012, 00:37 by admin
sveti-apostol-i-jevandjelist-jovan-bogoslovKada je Sveti apostol i jevandjelist Jovan Bogoslov? - Sveti Jovan Bogoslov, apostol i jevandjelist.Sin...
Napisano 18/12/2012, 00:19 by admin
sveti-prorok-jelisejKada je Sveti prorok Jelisej? - Sveti prorok Jelisej bio je sin zemljoradnika, koji se  svao...
Napisano 18/12/2012, 00:40 by admin
sveti-avramije-zatvornikKada je Sveti Avramije Zatvornik? - Sveti Avramije Zatvornik (290-360) je bio maloazijski...
Napisano 18/12/2012, 00:34 by admin
sveti-mucenici-adrijan-i-natalijaKada je Sveti mucenici Adrijan i Natalija? - Muz i zena, oboje od plemenita i bogata roda iz...
Napisano 18/12/2012, 00:11 by admin
sveti-simeon-i-anaKada je Sveti Simeon i Ana? - U vreme cara Ptolomeja Filadelfa, svetitelj Simeon je, kao jedan od...
249580
Napisano 18/12/2012, 01:56 by admin
sveti-luka-sveti-petar-cetinjskiKada je Sveti Luka , Sveti Petar Cetinjski? - Srpska pravoslavna crkva obelezava dva praznika posvecena,...

Pravoslavni kalendar prikaz clanaka

ArandjelovndanArandjelovndan

Kada je Arandjelovndan? - Danas se slavi Sabor svetog Arhangela Mihaila, poznat i kao Aranđelo [ ... ]

Badnje veceBadnje vece

Kada je Badnje vece? - Badnji dan se proslavlja 24. decembra po julijanskom ili 6. januara po gregor [ ... ]

Blaga MarijaBlaga Marija

Kada je Blaga Marija? - Srpska pravoslavna crkva slavi danas spomen na Mariju Magdalenu, u naro [ ... ]

BlagovestiBlagovesti

Kada je Blagovesti? - Srpska pravoslavna crkva proslaviće danas praznik Blagovesti, u pomen na [ ... ]

BogojavljenjeBogojavljenje

Kada je text? - Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) u januaru proslavljaju Bog [ ... ]

BozicBozic

Kada je Bozic? - Božić označava rođenje Hristovo i najradosniji je od svih velikih hrišća [ ... ]

Casne verige sv. apostola Petr...Casne verige sv. apostola Petra

Kada je Casne verige sv. apostola Petra? - Spominje se ovoga dana zbog veriga, u koje bi okovan od b [ ... ]

Crveno slovoCrveno slovo

Kada je Crveno slovo? - „Crveno slovo“ je veliki verski praznik koji je u crkvenom kalendar [ ... ]

DjurdjevdanDjurdjevdan

Kada je Djurdjevdan? - Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Svetog Georgija, jednog od de [ ... ]

DjurdjicDjurdjic

Kada je Djurdjic? - Pravoslavni vernici danas obelezavaju praznik prenosenja mostiju Svetog Georgija [ ... ]

Duhovski ponedeljakDuhovski ponedeljak

Kada je Duhovski ponedeljak? - Duhovski ponedeljak 24.jun   --------------------------------- [ ... ]

Duhovski utorakDuhovski utorak

Kada je Duhovski utorak? - Praznik Silaska Svetog Duha na svete apostole, poznat kao Duhovi, ili Tro [ ... ]

IlindanIlindan

Kada je Ilindan? - Spska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Iliju.Prisutan je u Starom i [ ... ]

IvanjdanIvanjdan

Kada je Ivanjdan? - Srpska Pravoslavna crkva i vernici sedmog jula, obelezavaju rodjenje svetog Jova [ ... ]

Januar - Obrezanje GospodnjeJanuar - Obrezanje Gospodnje

Kada je Januar - Obrezanje Gospodnje? - Srpska pravoslavna crkva danas obeležava tri praznika  [ ... ]

Jovanjdan - Sveti Jovan Krstit...Jovanjdan - Sveti Jovan Krstitelj

Kada je Jovanjdan - slava Sveti Jovan Krstitelj? - Srpska pravoslavna crkva i vernici praznuju  [ ... ]

Krstovdan - Sveti Teopemt i Te...Krstovdan - Sveti Teopemt i Teona

Kada je Krstovdan? - Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hriscane koji su [ ... ]

MiholjdanMiholjdan

Kada je Miholjdan? - Pravoslavni vernici danas obelezavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatij [ ... ]

MitrovdanMitrovdan

Kada je Mitrovdan? - Mitrovdan je pravoslavni praznik posvecen Dimitriju Solunskom, antickom zapoved [ ... ]

MladenciMladenci

Kada su Mladenci? - Obelezava se Dan Svetih 40 velikomucenika, poznat kao Mladenci.Taj praznik  [ ... ]

Ognjena MarijaOgnjena Marija

Kada je Ognjena Marija? - Srpska pravoslavna crkva i vernici obelezavaju spomen na svetu mucenicu Ma [ ... ]

PetrovdanPetrovdan

Kada je Petrovdan? - Pravoslavni vernici na ovaj dan slave Petrovdan, praznik posvecen svetim aposto [ ... ]

Pokrov Presvete BogorodicePokrov Presvete Bogorodice

Kada je Pokrov Presvete Bogorodice? - Pravoslavni hrišćani danas obilježavaju praznik Pokrov [ ... ]

Prenos mostiju svetog oca Niko...Prenos mostiju svetog oca Nikolaja

Kada je Prenos mostiju svetog oca Nikolaja? - Na danasnji dan slavimo spomen prenosa mostiju velikog [ ... ]

Preobrazenje GospodnjePreobrazenje Gospodnje

Kada je Preobrazenje Gospodnje? - Praznik Preobrazenje Gospodnje posvecen je trenutku kada se, kako  [ ... ]

Prepodobna mati Paraskeva - Sv...Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka

Kada je Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka? - Spska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne m [ ... ]

Prepodobni Sava Osveceni - Sve...Prepodobni Sava Osveceni - Sveti Sava

Kada je Prepodobni Sava Osveceni? - Savindan (Stefan Decanski) se obeležava i u svim školama  [ ... ]

Prepodobnomucenica Paraskeva -...Prepodobnomucenica Paraskeva - Petka

Kada je Prepodobnomucenica Paraskeva - Petka? - Rodjena u Rimu od roditelja hriscanskih, i od detinj [ ... ]

Rodjenje Presvete Bogorodice -...Rodjenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina

Kada je Rodjenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina? - Spska pravoslavna crkva proslavlja Rodjenje [ ... ]

Sabor Presvete BogorodiceSabor Presvete Bogorodice

Kada je Sabor Presvete Bogorodice? - Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju drugi dan Boži [ ... ]

Sabor Svetog arhangela GavrilaSabor Svetog arhangela Gavrila

Kada je Sabor Svetog arhangela Gavrila? - Blagovesnik vasplocenja Sina Bozjega.   ----------- [ ... ]

SavindanSavindan

Kada je Savindan? - Škole u Srbiji obeležvaju danas Savindan, školsku slavu, u ča [ ... ]

Silazak Svetog Duha na apostol...Silazak Svetog Duha na apostole Duhovi Trojice

Kada je Silazak Svetog Duha na apostole Duhovi Trojice? - U nedelju 12. juna su Duhovi, Trojica, Sil [ ... ]

Slava Sveti StefanSlava Sveti Stefan

Kada je Sv. Stefan? - Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga  [ ... ]

SrdjevdanSrdjevdan

Kada je Srdjevdan? - Sergije (lat. Sergius) i Vakh (lat. Bacchus) bili su oficiri pograničnih  [ ... ]

Sretenje GospodnjeSretenje Gospodnje

Kada je Sretenje Gospodnje? - Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sretenje Gospodnje, uspo [ ... ]

Srpska Nova GodinaSrpska Nova Godina

Kada je text? - Prema julijanskom kalendaru, 14. januar je prvi dan Nove godine, a ovaj kalenda [ ... ]

Sv svestenomucenik HaralampijeSv svestenomucenik Haralampije

Kada je Sv svestenomucenik Haralampije? - Bio je episkop u Magneziji, i u vreme svog stradanja za ve [ ... ]

Mapa Događaja HOT SPOT

Znate neki godisnji dogadjaj iz vaseg okruzenja a da nije upisan u Online Kalendar?

Molimo vas posaljite vest nasim urednicima 

POSALJITE VEST

Izvor: www.onlinekalendar.com 

Dodaj u Chrome

Sačuvajte ovaj sajt u vas Browser
1. korak (da upalite bookmark)CTRL + SHIFT + B
2. korak (da sačuvate)  CTRL + D
 pa Done (Isti je postupak i za Firefox)